Pages

2/04/2017

Kako uspesno uspostaviti dojenje u Srbiji



Ovaj post podeliću na dva dela.
Prvi deo je za sve koji se nalaze u noćnoj mori uspostavljanja dojenja i sastojaće se od samo nekoliko korisnih saveta. Drugi deo biće moja, poduža, priča.
Ovo je iz razloga kada sam ja tražila pomoć najviše mrzela dugačke tekstove uspešnih priča bez konkretnih saveta.
Tako da ako ste kao ja možete se zaustaviti na samo prvom delu.

1. Cimajte sestre za laktaciju ko najgore ludače. Ima ih malo, nemaju vremena, možda naletite na neku koja će vam pomoći. Nemojte biti fine i tihe kao ja. Cimajte ih. Tražite pomoć.
(Meni 6 dana nisu pomogle ništa u Frontu, naravno poslale su me kuci sa rečima da nikada necu dojiti )

2. Cimajte na isti nacin patronažnu sestru. Ukoliko imate problem sa istom (moja meni ništa nije pomogla, iako sam eksplicitno pitala nekoliko puta (na šta je pričala samo budite uporni), samo je menjala zavoj za pupak i pokušavala da mi uvali neku knjigu o ishrani, ali pouzdano znam da su neke sestre strašno pomogle drugima ).

3. Zovite halo beba servis. (Takodje mi niko nije pomogao ovde, reći ću samo da mi je dat savet da stavim bradavice na sunce U FEBRUARU ) . Ali nemojte se zaustaviti na jednom pozivu kao ja, zovite opet, insistirajte, kukajte dok vam ne pomognu. Moja greška je u celoj ovoj priči bila što "neću da budem smaračica "

4. Pazite se babica i sestara i konsultanata koji dolaze na kuću za pare. Ne kažem da nema ljudi koji umeju da pomognu ali definitivno vam kažem da masa ljudi ovde radi bezveze. Ali bez obzira, ukoliko imate neku preporuku od bliskih ljudi obavezno probajte.

5. Kontaktirajte na fejsbuku Terezu. Moja podrska dojenju. Žena je pomogla mnogima (meni nije ). Pažljivo pročitajte njen sajt, saberite se pre nego što joj pošaljete poruku, jer na samom sajtu imate tačno šta sve treba da stavite u mejl, tipa uzrast deteta, šta pije, šta jede itd. Meni Tereza nije pomogla zato što su moja dva mejla pisana u tri ujutro kroz plač i nespavanje u potpunoj histeriji i tugi. Ne može tako.

Kontaktirajte Terezu

Besplatna radionica o dojenju u februaru

Sve u svemu neke standardne bitne stavke su vam:
-Grudi moraju biti prazne i mekane poput kese jer tako dete uvuče bradavicu
-Boli nenormalno ukoliko dete ne hvata lepo i znaćete kad uhvati lepo, osetićete
-Budite strpljivi
-Pazite se dohrane. Dohrana uopste nije naivna. Što više ubacujete dohranu vama mleko slabi
-Nemojte kupovati skupe aparate za pumpanje ili lanoline i ostale mackalice. Najjednostavnije stvari poput vašeg sopstvenog mleka na bradavicama najvise pomažu.
-Ima pregršt razlicitih poza i isprobavajte ih. Jutjub nudi gomilu videa gde sve možete pogledati.



E sada.
Prelazim na drugi deo priče.
Ovde se nalazimo svi mi koje ova tema interesuje ili pak koji su sve ove savete već probali i nisu imali sreće pa se nadaju da ce pronaći nesto više.
Čitajte slobodno jer zaista ima nade.
Počeli smo tako što moja ćerka nije otvarala usta do toga da sada hvata sisu dok usisavam i ne znam šta ću sa njom i verujem da ce sisati do 8og razreda sve dok sprema prijemni.


Naša priča počinje nekoliko minuta po porodjaju.
Priroda nalaže da se golo dete odmah po porodjaju stavlja na sisu. Tada je instinkt najjaci za sisanjem.
Moja ćerka je odvedena i nakljukana dohranom.
Ovo rade svima.
Donesena je nahranjena na podoj.
Od tog trenutka nije sisala svih 6 dana koliko smo bili u porodilištu.
Nije otvarala usta na bradavicu, nije se trljala o sisu. Nije imala nikakav instinkt da se hrani tako.
Hranili su je na kašičicu. Slivali joj niz usta dohranu. Ovo je isto standardna praksa. Navodno, ideja je da dete ne zameni sisu sa cuclom pa ih hrane na kašičicu. Ovo se pokazalo kao užasno za moju ćerku koja je ovako izgubila svaki nagon za sisanjem.
Jedan dan su nas preskočili sa dohranom, zaboravili, ona urla od gladi a ja ne mogu da je nahranim. Osećaj da je  moje dete gladno, da se pati i da ja ne mogu ništa da uradim a imam svu aparaturu potrebnu ne mogu ni da opišem. Kao da mi je srce u petama bilo.  Tada sam razvila neverovatno ogromnu želju za dojenjem koja me dan danas nije napustila.
Sestre za laktaciju mahom su me površno gledale, ništa pitale, često zaobilazile, ovde krivim sebe, trebalo je da budem glasnija. U medjuvremenu dobijala sam svakakve dijagnoze, te uvučene bradavice, te nemam mleka, te neću ja verovatno ni moći da dojim, te beba mi je "bezobrazna koza" i "neće nikada sisati".



5 dan sestra Danijela se jedina krvnički trudi oko mene i dolazi do zaključka da mala neće da sisa.
Jednostavno neće.
Bila je u pravu, i mnogo sam zahvalna sestri što se zaista mnogo potrudila oko mene i Ane.
Poslata sam kuci sa sada definitivnom dijagnozom da nikada neću dojiti.
Malo li sam znala da ću kasnije saznati da je većina žena koje poznajem ili sam došla u dodir sa njima sa istom dijagnozom izašle iz porodilišta.

Moja prava borba pocinje kad smo došli kući.
Ovde prvo uvodim flašicu i naravno počinjem sa pumpanjem. Strašno. Nikada nisam bila umornija. Ekskluzivno pumpanje je nešto najnapornije što sam ikada uradila.

Detetu se vraća instinkt sisanja preko flašice. (Ovo inače nigde se ne preporucuje, da se bebi daje flašica,  ali eto mene je to izvuklo )
Punih mesec dana nudim detetu dojku ali ona ne reaguje. Tek kada stavim silikonsku bradavicu otvara usta. Pokušavam tako, ali pravi se vakuum nezgodan i na bradavicama se javljaju modrice. Pored toga osećaj je užasan i ne želim da dojim sa tom lažnom bradavicom.
Sve vreme ja se konstantno pumpam i pijem vodu i šta sve ne pokušavajući da pojačam mleko koje jednostavno umire.
Dajemo i dohranu detetu jer ja jednostavno nemam više.
U ovom periodu Ana se budila na sat i po. Dakle dok podgrejem mleko, nahranim je i uspavam, počinjem da se pumpam i napumpam dovoljno, Ana se već budi za sledeću rundu. Nisam spavala prvih mesec dana. Ja ovaj umor ne mogu ni da objasnim. Kako stvari teku prirodnim tokom nakon mesec dana završila sam sa temperaturom od 40 stepeni, potpuno u delirijumu.
Mleko je skoro skroz stalo posle toga. U apsloutnoj panici pumpam se opet dan i noć i malo se vraća. Ali definitivno je slabije. Nikada pumpa neće aktivirati sve te kanale kao beba.
Posle nekih 40 dana pocinjem da shvatam koliko sam ograničena. Kako nigde ne mogu jer uvek žurim da se pumpam.
Stalno mi se vrte po glavi priče moje majke koja je dojila nas dvoje bez problema i koliko je uživala i kako je to prelepo i prirodno i kako je povezanost sa bebom najjaca tada...i patim jer nikada neću osetiti to.

Bacam se u akciju.
Ok.
Dojićes.
Makar crkla.
(Ovo je inače užasno. Ovo makar crkla. Majka mora da bude dobro da bi beba bila dobro. Ali ja pišem o sebi. Znam da se zainatim žestoko. ) 

Pišem na fejsu.
Trazim preporuke za babice.

Masa ljudi piše.
Ok.
Više ljudi mi pise o Mariji Tarabi.
Hvale je nenormalno.
Ok.
Zakazujemo konsultaciju.

Žena, devojka, kako god, je sasvim ok, 3000din je konsultacija, završila je kurs, obuku, kako god, Amerika, ona je taj njihov zvanični konsultant za laktaciju. Nije mi ništa specijalno pomogla ali je bila važan faktor u mom današnjem uspešnom dojenju. U principu insistirala je na silikonskoj bradavici, dala mi travke za pospešivanje mleka, poslala neki jutjub klip sa nekom cevkom koja se nabija u flasicu pa se ta cevka stavi u silikonsku bradavicu i zalepi meni za kožu selotejpom i onda beba treba kao da sisa dohranu, znači takva skalamerija nemam komentar, pritom ta cevka narušava vakuum koji mora da postoji da bi dete sisalo, pritom moja Ana ne otvara usta ukoliko nema silikonske bradavice, zovem kažem ovo ne funkcioniše, ona kaze kako to mislite, mora da funkcionise, ja se osećam kao potpuni debil i ja i muž mi jer mi to nikako nismo uspeli da uspostavimo...prosto nema ovo veze sa Marijom, mnogo ljudi ju je sa razlogom hvalilo...ali meni zaista nije pomoglo. Takodje saznala sam da je svima rekla da treba da se seče resica,  (svima koji su imali konsultaciju sa njom a da sam ja pricala sa njima ) i ovde bih vas samo upozorila, jer meni je rekla kao da insistiram na tome i tražim uput za hirurga, kao neće to lekari da rade ali ja da insistiram...meni je tetka pedijatar ljudi...nije naivno tvrditi tako nešto...da JA insistiram iako se lekar ne slaže...naravno Ana nema nikakav problem sa tom resicom .... Ana i ja smo imale problem zbog porodilišta...
Bez obzira na to što meni savetnica nije pomogla, verujte oećala sam se bolje, radila sam nešto na tome, tražila sam pomoć.....nešto se dešava, trudim se....

Ono što Marija jeste rekla, a na kraju se ispostavilo kao najkorisniji savet od svih jeste, DA STE NA PUSTOM OSTRVU MORALI BI DA DOJITE A ONA DA SISA.


To mi je tako odzvanjalo svih narednih predugih nedelja dok sam proživljavala najgore bolove koje sam ikada osetila.
Tako da, dal mi je Marija Taraba pomogla?
O da.
Itekako.
Zainatila sam se opasno.

Uzevši u obzir da Ana ne otvara usta na bradavicu, ukoliko ne stavljam silikonsku...ja opet upadam u depresiju. Mislim ona uhvati ali joj silikon smeta, ne izvlaci mleko, gladna je a meni se prave modrice. Skinem silikon, jok, ne otvara usta.

Moj muž dobije sms od porodične prijateljice Marijane. Ona mu piše javi kako ste, treba li pomoć...
Kad, on zaboravio da je ona žena radila kao sestra na odeljenju za prevremeno rodjene bebe i stavljala ih na sisu....
Ja ne verujem.
Pa zovi je treba nam pomoc itekako.

Ulazi Marijana.
Hvata joj glavu.
Hvata mi sisu.
Stavlja bradavicu izmedju kažiprsta i srednjeg prsta.
Spljosti je.
Stavlja dete na sisu.
Ja posle mesec i po dana po porodjaju prvi put vidjam svoje dete na grudima.

Ne znam da opišem tu sreću.
Jaoj pa neću morati da ustajem kroz noć da se pumpam da grejem flašice da mi se zagrcne na cuclu...pa ja ću dojiti.

Lol.
Ne.

Taj prvi dan ne skidam malu sa sise.
Boli ali ćutim.
Ne želim da vidim flašicu ili pumpu.

Jutro posle, počinju bolovi.
Ovo ne mogu da objasnim.
Mene su boleli kukovi, ljudi.
Bol je kretao od bradavica i zaranjao se duboko poput vrelog noza u karlicu, u kukove, u guzove . Spuštao se niz rebra.
Mislila sam da nešto ne valja. Da meni nešto fali. Možda su gljivice. Možda je nešto ozbiljno.
Ana je otvarala usta ali ja sam umirala.
Nisam mogla da se istuširam jer me je bolela voda koja se sliva preko dojki.
Nisam mogla da podignem ćerku koja je tada imala ispod 5 kilograma.
Nisam mogla da je presvučem.
Plakala sam dok sam se pumpala.

Ljudi za samo jednu noc sisanja.
Neopisiv bol.

Kontaktirala sam manično i nerazumljivo Terezu.
Mada i na sajtu njenom sam pročitala..verovatno je loš hvat.

Dete postavlja bradavicu na tvrdo nepce. Ne uvlači je dovoljno.

Čitavih mesec dana. Preko 4 duge nedelje ja sam njoj davala da siki, pa ne mogu da hodam od bolova, pa pričekam dva dana pa opet bolovi.
Mesec dana.
Svi pričaju, prestani. Stavi je na dohranu.
Svi osim mog supruga.
Samo me je bodrio i podržavao.
Ništa drugo.
Ja se pohvalim, ej sikila je danas malo.
On kaze joooj super.

Tamo negde sredinom 5te nedelje...ja.počinjem da odustajem. Umorila sam se. Em pumpanje em dohrana em nespavanje em bolovi...umorna sam bila. Od svega.
Pala sam.

Seli smo pred tv u dnevnoj i ja se skroz naskroz ispumpala, bas onako načisto.

Jel si joj nudila siku ovih dana...upita me.

A šta da mu kažem.
Nisam.
Bila sam spremna da se predam.
Pa ko normalan može takve bolove izdržavati.
Dva puta sisa i ja onda dva dana ne mogu da je podignem.
Ne mogu da udahnem duboko.
Toliko me je bolelo.

Nisam, rekoh.
Pa daj joj malo sada.

Pa ne ne mogu skroz sam se ispumpala.
Pa daj joj, nema veze. Malo nek bude kod tebe. Tu.

Ok.

Tada, pred tv-om u dnevnoj, skoro 3 meseca po izlasku iz porodilišta, moja ćerka nekako je usisala bradavicu kako treba. Tačno se sećam osećaja. Nešto kao da je kliknulo unutar dojke. Veoma specifičan osećaj koji verujem da svako prepozna kada se dogodi.

Tu sam je prvi put čula kako zaista guta.
Kako jede.
Tu sam, pred tv-om u dnevnoj, prvi put, posle skoro 3 meseca uspešno hranila svoje dete.

Posle tog trenutka mleko je počelo dolaziti. Smanjivala sam postepeno pumpanje i u jednom trenutku bacala sam litar mleka dnevno viška (još uvek ne znam kakva je procedura doniranja kod nas ). Svi kanali su se otvorili. Vremenom smo se usaglasile i pocela sam proizvoditi onoliko koliko je njoj bilo potrebno.

Sada Ana ima godinu dana. Nalazimo se na tom raskršću gde mnogi prestaju. Ana sisa vise nego ikada, razmišljala sam o skidanju ali ne još. Ona definitivno nije spremna. Veliku utehu nalazi u sisanju. Zubi je ubijaju i nikako joj ne planiram oduzeti utehu.
Barem ne dok ne nadoknadim ta tri meseca koje smo na početku izgubile.



p.s. Ukoliko želite napišite vaše iskustvo u komentarima. Sećam se koliko mi je mnogo značilo dok sam ludački tražila po netu da prođem kroz kometare i pročitam nečije tuđe iskustvo.


18 comments:

  1. Pozdrav, od skoro te pratim na Instagramu a kako sam pre mesec dana dobila bebu i imala problema sa dojenjem u početku odmah me je zaibtrigiralo da pročitam.
    Moja priča nije ni približno ovako teška ali sam proplakala runde zbog tog dojenja.
    Čim su mi donesi bebu ona je počela da sisa ali dva dana ništa ne kreće, meni se stvaraju rane na bradavicama i već ludim jer njoj uvode dohranu posto je počela da place od gladi. Toliko frustracije što nema mleka ali mi sve patronazne i pedijatrica govore da će to da krene jer kao mora da krene, pa svaka žena može da doji. Mi izlazimo iz bolnice meni kreće kolostrum Al nešto na jedva. Od kuće zovem silne telefone za podršku dojenju (porodila sam se u Hrvatskoj pa su to Roda i Telefoncic) i ove žene su mi najviše pomogle. Rekle su da ako beba hoće da sisa ceo dan,neka sisa mleko će da dođe. I mleko je stvarno došlo a ja sam dojila tako po pet sati već luda, a dohranu sam prestala da joj dajem. Ispumpavanje mleka je užasno naporan posao i ručno ili pomoću pumpe, ja tu ne izvučem više od 10-20 ml u rundi i sve me boli ali beba ocigledno uzme sebi koliko joj treba. Pored toga i pila sam čaj od komoroca za pospesivanje mleka ne znam je li pomoglo ali ono što sada znam sigurno a što piše u svim prirucnicima za dojenje: mleko se stvara na osnovu ponude i potražnje. Što ga beba više vuče, više će ga biti. To je moj slučaj. Evo mesec dana već lepo napreduje na težini. Pozdrav i svaka čast na istrajnosti.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Bas lepa prica, hvala na deljenju.

      Delete
  2. Bravo..ja sam izasla sa mastitisom, teska upala..malo na infuziju pa nazad kuci brzinom svetlosti da dojim dete rodjeno sa preko 4kg . On je bio stalno gladan a ragade..Boze sveti taj bol. Gledam ga i psihicki se spremam da ga priblizim..pa ga odmaknem pa tako par puta dok se ne spremim za onaj "ugriz". I ja zvala Mariju...pomogla mi, nekako veruje u to skroz. Nista me od ovoga sto pises nije savetovala..samo savet vredan bio je kad god je gladan daj..i da to traje..beba zaspi nece da pusti probudi se posle pola sata..grcevi..opet mu dam da se smiri. Uobrocavanje tesko ide dojiljama. Ali kad smo prevalili godinu dana on nije hteo drugu hranu samo je sisao nonstop..i to je problem. Kad je imao godinu ipo na pet dana sam morala da odem od kuce. Da bi on poceo da jede...naredne dve godine se uspavljivao tako sto je morao da drzi bradavicu u rukama. :) za par dana puni 4 i ljudi on meni prica kako se seca da je sisao. I tako je srecan kad prica o tome. I da nikada nije hteo kravlje mleko i nikada flasicu..cuclu. to je nasa prica. Pozdrav.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Joj secam se tog prvog ujeda. Jezim ga se i sada.

      Delete
  3. Staša Petković2/04/2017 4:52 PM

    Nama dvema je izgleda ista ruka sudbinu pisala. :D Pre par godina sam se oduševila time što na isti način crtamo "kosu" našim momcima, a sada muževima,a moj sin je dosao na svet svega 2 nedelje iza Ane.
    Dojenje je za mene bila jedna nevidjena avantura.
    Porodila sam se u Švedskoj. Uslovi sjani, revnosne i predivne sestre koje dolaze na pritisak dugmeta, dok si ti u privatnom apartmanu sa mužem, princip da je beba sa rodteljima od prvog momenta i sl. I to u teoriji zvuči kao najsavršeniji mogući scenario za porodjaj , dojenje i osećam već virtuelno prevrtanje očima i - šta ova više od toga 'oće- komentar. Ali, bebis nije hteo da siki. Bio je previše umoran. Rodjen je u 37.nedelji i bio je malen, a moje sike ogromne. Sestre odusevljene količinom mleka, ali beba baš i nije zainteresovana za mlekce. Zaspao bi svaki put kada bi počeo da siki,a puž je imao zadatak da ga štipka za vratić da se budi. Posle 3 dana hranjenja na kašičicu mojim mlekom počinje da siki. Posle 3 dana u porodilištu puštaju nas kući. A ja počinjem da plačem od neponošljivog bola tokom svakog podoja (svaka 2 sata). Temperatura 39. Groznica. Rana od ušivanja mi je otekla i ne mogu da hodam,te mi je kesa sa ledom izmedju nogu,po ceo dan. Halo beba na švedskom baš i ne zvuči ubedljivo, a mamina karta je kupljena za 2 nedelje od tada. Ali, mi se borimo. Sami smo. Ja plačem, puž me mazi, a bebis siki. Uputstvo da izmlazam mleko dok ne osetim olakšanje baš i nije najjasnije i posle 6 meseci sam shvatila da sam ja to radila pogrešno sve vreme pritiskajući cele sike umesto bradavica (savet mamama: pogledati na internetu ili zatražiti da vam neko pokaže kako se to pravilno radi). Sike su mi bile upaljene jednom mesečno, ragade su trajale 4 nedelje , dojila sam iz poze "fudbalska lopta"( jer sam imala toliko mleka da se bebis davio svaki put kad počne da siki,a devojka iz HM-a smejala jer nosim veličinu F,sa svojih 60kg i izgledam kao Dolly Parton) nisam spavala prve 3 nedelje uopšte, htela da odustanem milion puta, ali sam se izborila. I to je jedna od stvari na koje sam najponosnija danas. Bebis siki i dalje i sa 11 meseci i nije nikada okusio formulu , ručka sve što mu ponudim, no najviše voli da se uspava na siki i zagrli me tada, dok ga tata mazi po kosici. I ceo svet je tada samo naš. Borite se, ne posustajte, pitajte, istražujte, ali dajte sebi i bebi šansu za divan osećaj povezanosti i sreće.

    Ljubav i zagrljaji za sve mame!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa divno covece. Pozdrav i ljubav.

      Delete
  4. Veliki pozdrav i od mene....moja prica je trunkicu teza i komplikovanija, alk svakako isto bolna kao sve price gore ispricane. Moja najveca greska od pocetka dojenja je upravo Marija Taraba...prvih nedelja sam se sama snalazila kod kuce kako sam znala i umela. Koristila pumpicu, masaze, sve ono sto je opste poznato. Kada moje dete nikako nije htelo na sisu(sto sam obicno prvo radila pa onda sve ostalo), pozvala sam osobu koja sebe naziva savetnicom za dojenje. Zena je dosla, nije me ni takla, ustanovila da mi dete ima sapet jezik, pteporucila seckanje frenuluma, travuljine, gajtane i obrnute flasice, selotejpe...i da ceo dan ostavim dete gladno i nudim samo sisu. Poslusam ja gospodju, sve uradim, pa cak i te travuljine pijem iako mi je lilo mleko i iz ociju, a ne samo iz dojki, koliko ga je mnogo bilo....moje dete i dalje ne sisa, a ja katastrofalni obostrani mastitis. Pozovem ja lepo moju babu, pitam za savet, mazem svinjsku mast opranu u 9 voda, listove kupusa....i uz Boziju pomoc i moje babe, kao i Longacefa, izvucem se ja nekako. Zovem Tarabu, ispricam, kaze NEMOGUCE...ja je pitam lepo, kulturno, pristojno, da dodje ponovo, da mi pokaze kako da se masiram, izmuzavam, ko velim mozda sam ja idiot i nista ne znam...kaze zena da je ona samo savetnica za dojenje, i da samo daje SAVETE. Ja sam bila sokirana, bukvalno, ne sto sam joj novac dala, vec sto sam poverovala svim pozitivnim ocenama na nesrecnom facebook-u gde ste ispostavilo da su to ocene date od strane bliskih prijatelja, ne i zaista korisnika njenih usluga. Za prvim, dodje i drugi mastitis...preguram i njega...onda sam resila...uzela sam elektricnu Avent pumpicu (iako mi je Taraba savetovala najskuplju na trzistu Medela), zainatim se, i pocnem...izmuzavala sam se onako kako sam osecala da treba, dete sam sa 2 meseca pocela da navikavam da nema jedenja kada hoce, jeo je na tri sata i ni minut ranije. Nije gladovao jer je dobijao moje mleko na flasicu, posebnim zahvatom da se muci i vezba vilicu i ojaca. Ja mleka imala na litre, lepo smo funkcionisali i to je tako trajalo 6 meseci...nekada je zeleo da sisa vrlo retko, ma ni ne secam se koliko je bilo retko. Kada je imao punih 6 meseci on je resio da sisa....da, da, resio je da sisa. Dohvatio je sisu bas onako kako treba (valjda mu se smucila i flasica i sve ostalo), i tako je sisao do 11 meseci i tada je resio da prestane. Iako mi nije bilo pravo, razum je preovladao, srce se smirilo i rekla sam sebi "Tako je kako je"...nikada nije spavao sa nama u krevetu (iako je Taraba i to navela kao problem zasto dete ne sisa), uobrocen ke sa 2 meseca zivota. Sada ima 19 meseci, prepametan, samostalan, pun ljubavi i neznosti...ono sto bih dodala je da sam posle nesrecnog slucaja kako bih nazvala svoje poznanstvo sa Marijom, kontaktirala Terezu Kis Miljkovic koja je bila diiiivna, puna strpljenja, paznje i toletancije i koja mi ke davala nesebicnu podraku. Moje licno misljenje je da zene i te kako imaju osecaja sta je to potrebno za uspeano dojenje, i nisu potrebni nikakvi blogovi, vlogovi, i kojekave pisanije, jer ko ne dozivi, nece ni znati. Mene su licno deprimirale fotografije svih tih zena sa golim sisama i decom na istim, hvalospevi o savrsenstvu prilikom dojenja...prosto sam sebe osudjivala sto i ja ne umem i ne mogu tako, upravo su izazvali kontraefekat. Ipak sam sebe slusala i pokusala da pronadjam snagu i eto uspela sam. Za kraj, pored ona dva pomenuta madtitisa, sacekala su me jos dva nesto kasnije, hiljade modrica i ozbiljnih podliva od masiranja, dve intervencije, i sada cekam trecu posto sam zavraila dojenicki staz, a ciste su nazalost ostale. Da li bih sve isto...ne mogu da tvrdim, da li se kajem....nikako. pratite sebe i svoje osecaje, ne oslanjajte se na ocene po facebook-u slusajte samo licne preporuke zena koje su uspele i manje citajte i mislite o dojenju kao necemu uzvisenom i bozanskom, za mene je sve bilo samo ne to.

    ReplyDelete
    Replies
    1. I ja sam koristila tu aventovu, lepo me je sluzila, bila je pozajmljena od drugarice, ali stvarno sam jedva docekala da ona lepo uhvati. Slazem se Tereza zaista pomaze.

      Delete
  5. Moj sinak ima pet meseci. Nekom ludom srećom, brzo smo se usaglasili, pa bih da prosledim nekoliko saveta koje sam dobila. Porodila sam se u Boru. Iako ima neljubaznih babica, ima njih nekoliko koje su mi stvarno dosta pomogle. Pošto sam imala težu epiziotomiju, dugo sam ga dojila ležeći na stranu (sad je tako navikao i jedino se tako najede).
    1. Kad su ga prvi put postavili meni na sisu, bukvalno sam pamtila koji je položaj on zauzimao na krevetu, a koji ja, kako bih to ponovila. Savet koji sam dobila: bebin stomak i mamin stomak su paralelno jedan drugom ili se blago dodiruju.
    2. Ako beba cokće, to nije dobar hvat. Kao što je napisala Kaća, čućete kako beba guta.
    3. Dojenje u pravilnom položaju boli samo u početku, dok se ne naviknete. Ako se bol nastavi, negde grešite.
    4. Kako bi se bradavice pripremile za "akciju" od šestog meseca, nakon tuširanja možete da ih protrljate peškirom (pomerajte peškir levo-desno preko bradavice oko pola min).
    Možda ste sve već čule ove savete, ali ne zamerite, dajem ih iz najbolje namere.
    Meni je Terezin sajt pomogao kod skokova u razvoju, kad sam bila izbezumljena jer je bebac hteo praktično non-stop da bude na sisi.
    Srećno svim mamama!

    ReplyDelete
  6. Draga Katarina, slucajno sam te danas otkrila na fejsu i ovo je prvi blog, koji sam procitala. Kakva divna, dirljiva prica! Nemam reci za tvoju istrajnost i upornost, beskrajno ti se divim i jako mi je drago da vasa prica ima srecan kraj. Zelim vam da uzivate u dojenju dok god to tebi i tvojoj bebi prija, bez obzira sta okolina misli o tome.
    Uvek me rastuzi kad cujem da se bebe po rodjenju vode na dohranu i koliko malo podrske za dojenje mame dobiju u porodilistu... Pritom su ti prvi dani i nedelje najvazniji za dalji tok dojenja i ubedjena sam da bi zene imale mnogo manje problema, kad bi dobile odgovarajucu pomoc na vreme...
    Hvala sto si podelila svoje iskustvo i savete!
    Valiki pozdrav od jedne mame

    ReplyDelete
  7. Bravo za upornost! Ono sto je mene zapanjilo kad sam usla u celu pricu oko dojenja je koliko zapravo nestrucnih lica ima priliku, na ovaj ili onaj nacin, da savetuje zene oko dojenja. Pocev od porodilista gde se kako koja smena dodje prica razlicita prica, pa preko tih sto masiraju sise, kuvaju cajeve itd... I ja sam kao i vecina drugih ocigledno, ispracena sa savetom znas draga neces ti imati mleka za oboje uzmi ti potpisi ovde za ovu dohranicu formular pa ce ti oni doneti kuci znas malo reklamno... Ja sam bila u Misovicu i tamo je bebifrendli sistem, ali dolaze na tri sata sa dohranom i u fazonu aha beba place daj da kljukamo. E tu me je pumpica spasila jer je meni mleko krenulo, ali su mi bebci bili maleni da povuku pa sam onda ispumpavala mleko i molila sestre da im daju moje mleko a ne dohranu. Naravno to se onda svelo na ispumpavanje i ispumpavanje uz komentare sestara meni ne sme dete da bude gladno u smeni, ono nece da se smiri bez dohrane itd... Isto mi je jedna sestra preslozila da probam tu silikonsku bradavicu, al to je bilo mucenje i tu mi je sa savetom baci to djubre pravi se izmedju vakuum, detetu je jos teze pomogao jedini muskarac sa te laktacije u porodilistu i vecno mu fala. Sto se tice bola i bradavica, ne znam, definitivno ako su vec nastali problemi sto je kod mene bila situacija samo na jednoj, jednostavno istrpeti...i radi ovo mazanje sopstvenim mlekom. Drugo, ili ja nisam umela da nadjem ili ne postoji neka literatura medicinska o tom mehanizmu dojenja i nadolazenja mleka. Kao da se stvarno sve svede na ta iskustva s kolena na koleno ili u ovom slucaju sa sise na sisu. Ja sam se cimala na pocetku da pijem vodu, jedem malo vise, a realno i bila sam gladna i to je krenulo super... Imala sam i za trece... Budila se u lokvama mleka, dobila neki dermatitis ispod dojki od toga i tako, al ajd to je nekako sve proslo. Najveci strah mi se desio kad sam pomislila negde u npr 4. mesecu da mi se smanjuje kolicina mleka i da necu imati dovoljno ili uopste jer mi sise vise nisu izgledale pune nego ko da su stalno prazne i tako par dana. E tu sam onda po savetu drugarice pila sok tj onu vodu u kojoj se kuva psenica ko manijak jedno mesec dana (smucilo nam se svima zito sa slagom tih dana)...I nista tripovala se da to radi a zapravo nema veze s tim. I nisam davala dohranu nego sam uporno dojila kad god su trazili. Koliko sam ja skontala sama beba sasvim fino regulise kolicinu mleka sisajuci i nema ispumpavanja ni viskova ni navlacenja manjkova, jedes koliko ti se trazi i bebu stavljas na sisu kad trazi i to je meni radilo do kraja dojenja (vise od godinu dana) a to da li su ti sise mekane ili nabrekle i da li pumpicom izvuces 40 ili 60 ml nema nikakve veze. I to sa pustim ostrvom i dojenjem jeste dobra motivacija. I ono sto je najstrasnije bar meni bilo sto je mnoooogo naporno i tesko u pocetku a trebalo bi da je prirodno i lako tj tako su ti svi rekli. Pozdrav i podrska za sve mame i bebe ��

    ReplyDelete
    Replies
    1. Daaaa, svaka smena novu pricu. Ti radis ono sto ti kaze jutarnja smena i onda doje druga smenani dere se na tebe sto radis ono sto su ti oni prvi rekli...i sedis tako ko budala mislis se ko je ovde lud...

      Delete
  8. Bravo Kaca, bravo carice! Pratim te na fejsu dugo, secam se kad si trazila savetnicu za dojenje. Ja sam u to vreme takodje dobila bebu i imala mali problem u nekom momentu, i podsetila si me sad odlicno (vec sam zaboravila te sitnice) - takodje sam pricala sa Marijom Tarabom koja je rekla da svakako mora da dodje da vidi situaciju ali da je moguce da je problem resica!!!! Kako si me sad podsetila na to, uf. Medjutim, ja sam od nje odmah i odustala. Ukratko, porodila sam se u Visegradskoj, moje pitanje je sta to rade i cime se bave laktacijske sestre, taj bezobrazluk videla nisam, u najboljem slucaju te pogleda dve sekunde stisne ti bradavicu i kaze e krenuce ne brinite ili krece...jednu sam pitala da mi pomogne da se izmuzam bukvalno mi je rekla "to cete morati da naucite sami" i otisla. Ja sam takodje izgleda pogresno vaspitana, fina, da ne pitam pet puta, da ne smaram. Kakva greska, treba biti bezobrazan do kraja u ovim slucajevima...Ja sam nosila krisom pumpu i izmuzavala se u 3 nocu u toaletu jer jedno vece zamalo da dobijem mastitis, ali sam na svu srecu imala dve drugarice koje su me preko mob.savetovale sta da radim i stalno pitale kako sam i u detalje kako se osecam. Meni su one najvise pomogle, inace zene /devojke o tome kao da ne vole da razgovaraju, sad kad ja pitam neku porodilju, bliskog nekog iz familije kako ide i treba li pomoc, savet, naidjem na zid. A onda cujem eto nestalo joj mleko. Eto rekli su joj ima svetao ten takve zene slabo doje. JA ne verujem ...da ne sirim dalje pricu, ja sam imala puno srece sto je moja beba htela na siku bez problema. Ali i uz to, dok se uspostavio ritam, ja slomljena, u panici da li je gladna, imali smo problem sa grcevima pa od tog vristanja je stalno bilo saveta tipa A DA TI IPAK NJEMU DAS MALO DA JEDE? Meni je pomogla i patronazna savetom da kupim bas ako hocu dohranu da ne upadam u paranoju da ce mi dete nocu biti gladno...pa nek mi stoji tu, da budem opustena, a da otvorim mleko posle 6 meseci i napravim rafaelo kugle za babine...toliko me je to nasmejalo i stvarno opustilo haha...a mi kad smo izlazili iz bolnicie bili smo ispraceni recenicom KUPITE BEBELAK, BEBA NE SME DA BUDE GLADNA! I naravno cak i ja, koja sam rekla da je dojenje moj zivotni san, upadnem u paranoju i dodjem kuci sa bebom, bebelakom i flasicom. Kod mene je sve to izgledalo, bez obzira na to sto je on hteo da sisa - jedi, uzimaj vode boze, sta ti padne pod ruku (divim se kad cujem kako devojke mrsave li mrsave od dojenja, ja imam sad 15kg vise, deblja sam nego u trudnoci covece), izmuzavala se, davala i na flasicu, koristila i silikonske bradavice kad me je toliko bolelo da nisam mogla da izdrzim. Ali prekidali nismo. U jednoj fazi, kad su poceli komentari i moje majke i muza da bi mogla da ipak dam malo dohrane, ja sam najgorim mogucim tonom rekla da ako mi samo jos jednom to spomenu mogu oboje da izadju iz stana i da se vrate za koji mesec. Pogledase se, i nikad vise ni rec. Ponosna sam na sebe sto sam istrajala, sad smo 12+ nemam nameru da prekidam. Ja sam u medjuvremenu dobila otkaz tako da nemam ni dilemu, bicu kod kuce, sto bi prekidala, ali i to dojenje preko god. dana moze da se svede na uspavljivanje npr a to svako moze. Ja uredno dojim kad god pozeli a to je ujutru pre podne posle podne i uvece. I nocu kad zeli, zubici i ostalo...pedijatar mi se umalo nije onesvestio pre jedno 4 meseca, samo je rekao prestanite morate samo ujutru i uvece. Meni je sad sve to smesno, ali zato sam visila na netu dan i noc za sve. Terezu i njenu stranicu provalila tek kad je sve proslo, svakom bih preporucila da cita cita i pita sto vise. Ima pametnijih koji su prosli sve muke, nema sta da se cuti ljudi. Meni se sve nekako lepo uspostavilo posle 6 meseci, eno imam dve pumpe stoje spakovane ...ponosna sam na sebe sto sam sve istrajala, i smesno mi je kad mi i sad neko kaze "pa znas sta, 4 meseca - dovoljno je" Veliki pozdrav

    ReplyDelete
    Replies
    1. Svaka cast a za kilograme mi je sve jasno, takodje imala sam 20kg viska, devet sam skinula i imam jos da radim na tome :)

      Delete
  9. Ah to dojenje :) Sa prvom bebom je to bilo malo je reći zanimljivo iskustvo. Porođaj forsepsom, ona na intenzivnoj nezi u izoleti, posle u poluintenzivnoj, na aparatima. Posle tri dana molim sestru da mi dozvoli da joj bar ručicu pomilujem. Izlazim iz prostorije, spavaćica mokra - mleko je krenulo. Ona ostaje u porodilištu, hrane je na kašičicu, mene otpuštaju. Dva puta dnevno dolazim u višegradsku da se izmuzavam narednih desetak dana, da bi pila bar malo mog mleka, na kašičicu naravno. Skidaju je sa aparata i posle 15ak dana prvi put u naručju... Taj trenutak - neprocenjiv. Odlazimo u prostoriju za dojenje - ništa od dojenja. Posle par dana tog neuspešnog našeg ruženja u porodilištu otpuštaju je - tu kreće igranka bez prestanka. Inače svo vreme dok je ona bila u porodilištu, a ja kući, izmuzavala sam se na svaka 2 sata, danju i noću, da mleko ne bi stalo. Nije umela da uhvati bradavicu, bila je jako lenja, što je posledica hranjenja na kašičicu, pri tom slaba od svega što je snašlo u tim prvim nedeljama. Odustajanje nije dolazilo u obzir, na njeno opšte stanje dohrana nije bila opcija. Pokušavam sa bradavicama. Sa njima je uspevala nešto da izvuče, sjajno. Mleka nema dovoljno, kontrola, ona ne napreduje dovoljno. Doktorka savetuje dohranu. Ja se izmuzavam posle svakog podoja, rezerve mleka čuvam i dodajem joj na kašičicu. Posle dojenja obloge od kupusa, da sprečim upalu. Pa pitanja da li je mleko dovoljno jako, kako da je naučim da vuče jače, da li ima dovoljno. Bližila se sledeća kontrola, mene je panika hvatala. Pokušavala sam da joj dam dohranu, nije htela ni jednu. Naša doktorka nije tu i šalju nas kod druge, starije. Ona nas je spasila. Ma kakva dohrana, nasmejala se. Biće mleka! Rekla mi je da sam ja u panici, što je razumljivo, ali da je to jedan od razloga što mleko ne dolazi. Morate da se opustite! Kako?! Savet je uglavnom bio, pola sata pre dojenja da operem grudi toplom vodom, da se opustim i odmorim. Rekla mi je da zna da je sad teško pronaći to vreme, ali ako ne mogu da sednem da gledam TV, čitam ili bilo šta drugo što mi prija, da jednostavno stavim bebu pored sebe i da se igramo, mazimo, da kontakt sa bebom pospešuje nadolaženje mleka, a da ja moram da odmorim. Tako je bilo. Tako je i mleka bilo. Narednih meseci borba je trajala. Bradavice sam koristila skoro do njenih 6 meseci, a onda kada je ojačala i naučila da sisa, ja sam ih skinula. Trebam li da pominjem da su tad uveliko krenuli zubići :). Više nije bilo nikakvih problema. Ona je dojila 17 meseci.
    Druga beba, druga priča. Odobrili su mi carski rez zbog teškog prvog porođaja. Jedan dan šok sobe zbog praćenja i opet ništa od našeg držanja prvog dana. Sutradan me puštaju na odeljenje, donose ga na prvi podoj naravno nahranjenog, ali on odmah hvata bradavicu i sisa. Ja nikad srećnija. Donose mi ga samo na desnu dojku, levu u porodilištu pipnuo nije. To je kasnije u jednom periodu pravilo problem, jer je ona bila "razrađenija", iz nje je išlo mnogo više mleka koje nije postizao da guta i onda nije hteo da sisa iz nje. Morala sam da se izmuzavam da bi splasla i on mogao da uhvati bradavicu. Sve u svemu mnogo manje poteškoća. Ono što me je u drugom slučaju spaslo bila je moja mama koja je prve nedelje bdila nad njim da ja mogu da odmorim kako bi mleko došlo, posebno noću. U prvim nedeljama sam primetila to da ujutru mleka ima više, a kako dan odmiče, umor raste, mleko opada. Dečkonja će uskoro godinu, još ga dojim i ne planiram da prekinem u skorije vreme.
    Glavni saveti ukratko, pokušajte kako znate i umete da odmorite, pored mnogo popijene tečnosti to je prosto neophodno. Provodite što više vremena uz bebe, lepo je i korisno za nadolaženje mleka. Pola sata pre dojenja operite grudi toplom vodom. I smarajte sve redom, za sve vrste pomoći, za savete, za pomoć u kući da biste predahnuli. Nema blama, jer vredi, to je najbolja hrana za vašu bebu. O prednostima dojenja mogla bih omanju kljigu da napišem.
    Nadam se da će nekome ovo iskustvo biti od koristi.
    Veliki pozdrav.

    ReplyDelete
  10. Draga Katarina,

    ja sam jedna od majki koja je tako igrom slucaja uspesno dojila od samog pocetka...pocetka, uslovno receno...moja beba je rodjena u 37.nedelji ali je i za to gestaciono doba bio mali, celih 2150...i bio je u inkubatoru 3 dana na konstatnoj dohrani kako ne bi izgubio ni grama, ali sam imala srece da je on prvog momenta kada su ga doneli na dojenje bio izuzetno raspolozen i capio je siku izuzetno zeljno i takav je bio do svojih godinu i po, koliko sam ga dugo dojila...u svakom slucaju ja sam samo htela da dam informaciju vezanu za doniranje mleka, igrom slucaja, sa mnom u sobi je bila jedan preslatka cura koja se porodila u 30. nedelji i beba joj je prebacena na Insistut za neonatologiju, koji je ( sto nisam imala ni najmanju ideju) najbolji na Balkanu, bebe se tu prebacuju iz citavog regiona. Isti dan kada se porodila, dosla je zena sa intituta da joj donese opremu za izmlazanje jer oni insistiraju na majcinom mleku i tada sam od zene cula da su donacije uvek dobrodosle! oni dolaze po mleko, mozda cak doniraju opremu (verovatno da), vase je samo da im se javite. Ono sto sam igrom slucaja saznala da je ogranicenje jeste da ne primaju mleko ako u kuci sa dojiljom zive zivotinje i naravno ako je dojilja na bilo kakvim lekovima. Eto, Kaca,ti u svakom slucaju ne bi mogla da doniras zbog tvoje verne svite (:
    ali sam ja npr, svoje mleko rado zamrzavala i u nekim situacijama je jako dobro doslo...dalo mi je malo slobode da odem i zavrsiim neke poslove ili da se pak podruzim u vecernjim satima sa nekim drustvom, jer se on i dalje ruckao moje mleko, samo u bakinom narucju...to se doduse desavalo kasnije, posle 6. meseca....

    eto, toliko od mene...(:

    Pozdrav za sve istrajne mame i srecom manje istrajne bebe (:

    ReplyDelete
    Replies
    1. Joj pa mene nikako ne bi prihvatili sa dve macke i kerom !!!!! Hvala sad se osecam malo bolje oko bacanja tolikih kolicina mleka.

      Delete